FRUŠKA GORA, TESTERA
od 28. juna do 5. jula 2008.

10.GORANSKI EKO-KAMP

 

          U periodu od 28. juna do 5. jula 2008. godine organizovan je deseti po redu Goranski eko-kamp, u školi u prirodi Testera na Fruškoj gori. Na kampu su učestvovali polaznici iz 28 osnovnih škola sa teritorije grada Novog Sada, a  pridružili su im se i učenici osnovne škole iz Sremskih Karlovaca. Na kampu je boravilo ukupno 63 polaznika.
Kamp je realizovan uz finansijsku podršku Grada Novog Sada, Uprave za zaštitu životne sredine i Uprave za obrazovanje.

          Saradnici-predavači su bili stručnjaci iz pojedinih oblasti iz Nacionalnog parka ''Fruška gora'', Departmana za biologiju i ekologiju i Planinarsko-smučarskog društva "Železničar". Potrebno je naglasiti da je ove godine gostovalo 8 predavača, dok je šest predavača i saradnika svakodnevno boravilo u kampu sa decom.
Kamp je okupio učesnike koji su želeli da se upoznaju sa prirodom i njenim lepotama, osnovnim pojmovima iz oblasti ekologije, biologije, geografije, zaštite životne sredine i preživljavanja u prirodi. Sve ovo je omogućeno kroz aktivno učenje otkrivanjem, prepoznavanjem i zaključivanjem na osnovu praktičnog rada na terenu.
Pored toga organizovane su svakodnevno i kreativne radionice: ekološka, istorijska, umetnička, geografska i psihološka, kroz koje su polaznici mnogo opuštenije izražavali svoje ideje iz različitih oblasti a najviše iz obalsti ekologije i zaštite životne sredine.
U slobodno vreme su organizovani: fudbalski turnir, odbojkaški turnir, štafetne igre, badminton, predstave i zabave.

           
Dečije odmaralište TESTERA

 

Dečije odmaralište „Testera“ nalazi se na 25 km od Novog Sada u Nacionalnom parku Fruška gora nadmorskoj visini od 250 m u blizini sela Čerević, kao i prelepog jezera.
Odmaralište je namenski građeno za boravak dece, tako da zadovoljava sve standarde smeštaja, ishrane, obrazovanja i vaspitanje i medicinske nege.
Odmaralište se sastoji od tri smeštajna paviljona, trpezarije, kuhinje, učionice, zajedničkih prostorija i ambulante, opremljen je audio i video uređajima, školskim inventarom i opremom za kvalitetno izvođenje nastave u prirodi.
U okviru objekta nalaze se dva mala bazena, peskarijum, dečije igralište sa klackalicama, ljuljaškama, toboganima i drugim sadržajima.
Objekat je krajem 2005, kompletno rekonstruisan i renoviran, kapaciteta 156 ležaja u višekrevetnim sobama sa etažnim TWC. 

 

Nacionalni park FRUŠKA GORA

          Fruška gora je niska planina na jugu Panonske nizije. Stara je oko 300 miliona godina i zbog velike starosti javljaju se stene različite starosti, sastava i postanka.  Najviši vrh je Crveni čot (539 mnv). Pruža se u pravcu istok-zapad sa dužinom od oko 80 km, a širinom oko 15 km.
Najveći deo Nacionalnog parka je prekriven šumom, a zanimljivo je da je svako drugo drvo lipa. Upravo na ovom prostoru nalazi se najveći kompleks lipovih šuma u Evropi, što predstavlja još jedan od značaja Fruške gore. Pored lipe (Tilia sp.), dominante vrste i kitnjak (Quercus petraea), bukva (Fagus moesiaca) i grab (Carpinus betulus).
Flora Fruške gore je veoma raznovrsna i broji oko 1500 vrsta. Među ugroženim biljnim vrstama ističe se čak 30 vrsta orhideja (iz familije Orhidaceae), lovorasti jeremičak (Daphne laureola) i stepska višnja (Prunus fructicosa).
Fauna Fruške gore je posebno bogata ornitofaunom, zabeleženo je oko 200 vrsta ptica na teritoriji Nacionalnog parka. Najugroženije su ptice grabljivice orao krstaš (Aqiila hepiaca) i patuljasti orao (Hieraaetus pennatus). Ugroženi sisari su divlja mačka (Felis silvestris), kuna belica (Martes foina) i 16 vrsta slepih miševa (Chiroptera).
Na Fruškoj gori se može naći i oko 300 vrsta gljiva. Među jestivima se izdvajaju sunčanica (Macrolepiota procera), vrganj (Boletus edulis) i blagva (Amanita caesarea), a otvrovne: zelena pupavka (Amanita phalloides) i panterovka (Amanita pantherina).
Dokaz burne prošlosti Fruške gore su mnogobrojni fosilni ostaci biljaka i životinja koji se intenzivno proučavaju.

Pripreme za Goranski eko-kamp

          Pre odlaska na Frušku goru održana su dva susreta sa decom u cilju upoznavanja sa programom kampa, organizatorima i predavačima.

1. SASTANAK - prvi susret je održan u četvrtak 14. juna 2007. godine u 19.00 časova u amfiteatru SPC „Vojvodina“  u Novom Sadu. Sastanku su osim polaznika prisustvovali i njihovi roditelji. Nakon predstavljanja organizatora i predavača i  elektronske prezentacije programa kampa, deca i roditelji imali su priliku da postave sva pitanja u vezi sa što boljom pripremom za boravak na kampu.

2. SASTANAK - u Dunavskom parku u Novom Sadu - na poslednjem sastanku pred polazak na kamp, deca su upoznala sve biljne vrste Dunavskog parka na osnovu knjige Zorana Novakovića "Vodič kroz Dunavski park". U tome su im pomogli realizatori kampa na Testeri: Novica Nenadović, Jelena Prelević i Tamara Gavrilović. Šetnja kroz park je završena malim kvizom, a najuspešniji su nagrađeni  istom knjigom.

 

 

PROGRAM EDUKATIVNIH I KREATIVNIH RADIONICA

Edukativne radionice

Program edukativnih radionica je realizovan svaki dan u prepodnevnim časovima. Polaznici su učestvovali u programu upoznavanja ekologije, biologije, geografije, zaštite životne sredine i preživljavanja u prirodi kroz aktivnu nastavu i razgovor sa predavačima.

         

Edukativne radionice su se održavale u prirodi, uz šetnju kroz okolne šume i livade ili na prigodnim mestima u hladovini drveća koje okružuje odmaralište.

Realizacija projekta Povratak prirodi

Radionica je održana u  ponedeljk 30. juna  2008. godine,  dan je bio posvećen obilasku terena i determinaciji pojedinih vrsta, dan je proveden na terenu, u šumi i na obližnjoj livadi.

Sama radionica je zamišljena kao celokupno sagledavanje znanja iz Biologije tj. njene grane Ekologije.

Radionice su bile izvođene uz pomoć stručnih osoba iz oblasti botanike i zoologije koji su i deo Stručnog tima edukatora Pokreta gorana – mr Predrag Karapandžić, mr Zorana Banovački i dipl.ekolog Novica Nenadović.

Deca su bila raspoređena u dve manje grupe od po deset polaznika: jednu su činili Hrast i Grab, a drugu Jova i Lipa.

Sam cilj je bio da se prenese deci znanje i veština snalaženja u prirodi i prepoznavanje različitih vrsta biljaka i životinja tipičnih za dato stanišet. kao i upoznavanje sa ugroženim i retkim predstavnicima vrste koji se nalaze na crvenoj listi.
Deca su sakupljala pojedine plodove i delove biljaka za herbar kao i za radionicu aranžiranje cveća.

Rad je realiozovan uz pomoć radne sveske koja je vodilja pomoću koje su deca u prirodi na samom terenu rešavala i tražila odgovore postavljene u radnoj svesci.

Po programu su predviđeni ekosistemi listopadnih lišćarskih šuma kao i livadski ekosistemi, a deca obilaskom tih ekosistema dobijala odgovore.

 

O Nacionalnom parku "Fruška gora"

Kao i prethodnih godina mr Dragiša Savić je polaznike upoznao sa Fruškom gorom, šetnjom kroz njene šume i livade. Pre svega čuli su kako je i zašto Fruška gora postala nacionalni park, koje su njene karakteristike i principe i program zaštite.
Mnoge biljne i životinjske vrste žive samo na ovim prostorima i zbog toga su zaštićene, kao prirodno bogatstvo ove niske planine.

 

Preživljavanje u prirodi

          Autor knjige ’’Opstanak’’ i jedan od prvih autora ’’Goranskog eko-kampa’’ dr Rodoljub Tanasić, prenosio je tokom celog dana provedenog sa decom na Testeri svoje znanje o preživljavanju i kretanju u prirodi. Od svih sakupljenih listova, cvetova i plodova biljaka napravljen je čaj koji su degustirali svi učesnici kampa.

 

Čas Bontona

Pred ručak smo imali priliku da uz Rodoljuba Tanasića prisustvujemo Času Bontona u vezi sa ponašanjem u restoranu i pravilnim postavljanjem stola za ručavanje.

                

Ptice Fruške gore

Radionica podrazumeva posmatranje ptica, prepoznavanje na osnovu pesme, šta je Birdwatching, kako se vodi ornitološki dnevnik.
Radionica je zasnovana na osnovnim biološkim odlikama ptica i klasifikaciji.

Upoznavanje sa terenom na kome se ptice proučavaju kao i pravila ponašanja i vreme izlaska na tren za proučavanje ptica. Potrebna oprema koja podrazumeva pored trenske obuće i odeće i potreban pribor - pomagala kao npr.: dvogled, notes, grafitna olovka, mali džepni  ključ za determinaciju ptica tj .vodič za prepoznavanje ptica.
Deca su upoznata sa ornitofaunom Fruške gore kao i retkim pticama Fruške gore . Dok je poseban osvrt dat na ptice koje su ugrožene kao i datog lokaliteta u okolini kampa

Posmatranje je vršeno u jutarnjim satima na livadskim i šumskim ekosistemima u dve grupe. Deca su prepoznavanje vršila putem pesme i na osnovu posmatranja, zapažanja vrsta koje su uočile.

Po povratku u kamp deca su vodila orinitološki dnevnik i unosila sva zapažanja kao i vrste koje su čuli i videli na livadskim i šumskim ekosistemima.
Cilj radionice je da se deca upoznaju sa ornitofaunom Fruške gore tj. raznolikošću ptičijeg sveta Fruške gore kao i same okoline kampa lokaliteta Testera na kome su boravila. Upoznavanje važnosti ptica u lancima ishrane.kao i upoznavanje sa ugroženim vrstam ptica i njihovoj zaštiti, i lepoti uživanja u pesmi i vizuelnom efektu u njihovom okruženju. To ujedno podrazumeva upoznavanje njihovog staništa livadski i šumski zajednica, kao i buđenja svesti kod dece za očuvanjen ptica. 

         
Kako, šta i zašto u prirodi?

 Prof. dr Marija Kraljević Balalić je u šetnji kroz prirodu i odmoru u hladovini šume ispričala sve o nastanku jednog organizma, osnovama genetike, kako se nasleđuju osobine, zbog čega se organizmi razlikuju.

                                                 
Kreativne radionice

Kreativne radionice su upotpunjavale poslepodnevne časove.

          Na kampu su postojale četiri radionice: ekološka, istorijska, geografska, likovna i psihološka. Svi polaznici kampa su se prvi dan opredelili za jednu od radionica čiji program su pratili do kraja. Ove radionice su omogućile polaznicima da iz drugog aspekta posmatraju i upoznaju prirodu i njene lepote.

1. Ekološka radionica 

 

 U ekološkoj radionici učestvovalo je 28 učenika. Pošto je najveći broj učesnika izabralo ekološku radionicu, učesnici su bili podeljeni u dve grupe i smenjivali su se, jedna grupa je bila na geografskoj radionioci koja nija imala zainteresovane učesnike, dok je druga grupa bila na ekološkoj. Na taj način napravljena je veza između ekologije i geografije što se pokazalo kao odličnim načinom upoznavanja postanka i nastanka sveta i sveta koji nas okružuje.
Radionicu su vodili Jelena Prelević – apsolvent ekologije i zaštite životne sredine PMF-Departman za biologiju i ekologiju i Novica Nenadović – dipl.ekolog .

Cilj ekoloških radionica, kroz nastavu, igru, debate i razgovor, je bio upoznavanje učenika sa problemima životne sredine, njihovo prepoznavanje, shvatanje i rešavanje, kao i razgraničavanje osnovnih pojmova u ekologiji i žaštiti životne sredine.

- Prva radionica je bila provera učesnika koliko su upoznati sa problemom zaštite životne sredine, a kao zadatak imali su da naprave plakat  na koji način bi motivisali građane i kako bi tom svojom akcijom pomogli u očuvanju životne sredine…

- Teme ekološke radionice:

1. Otpad - šta je otpad, kako nastaje, načini odlaganja otpada, kako odvajamo otpad, sistemi za iskorišćavanje otpadnih materijala.

 

1. Reciklaža - šta je reciklaža, zašto i kako recikliramo, prednosti reciklaže, zašto se recikliraju papir, staklo, plastika i metal, šta je to kompostiranje. Akcenat je stavljen na reciklažu aluminijumskih i čeličnih limenki i plastičnih boca. Volonteri koji su došli na dugoročno volontira u Pokret gorana Federiko Tarantino iz Italije i Nuno Baroš iz Portugala pokazali su učesnicima ekološke radionice kako da od upotrebljenih i nepotrebnih limenki, plastičnih boca i tetra pakova naprave korisne stvari, novčanike, ramove za slike, držače za sveću...

      3. Zaštita vode, vazduha i zemlje – šta su voda, vazduh i zemlja, kruženje vode u prirodi, kako se zagađuju, načini sprečavanja zagađenja. Poseban akcenat dat je biološkom prečišćavanju voda i problemima koji se susreću prilikom prečišćavanja vode i trenutnoj situaciji pijaće vode u Svetu i kod nas. Isti dan prof. Tanja Gagić je održala radionicu „ A, kraj mene potočić žubori“ .Cilj ovog dela radionice je bio da se učesnici upoznaju sa hidrološkim karakteristikama Fruške gore.

1. Zaštićeni delovi prirode – podeljeni u dve manje grupe učesnici je za početak prof. Tanja Gagić upoznala sa nastankom kontinenata, a potom su učesnici imali zadatak da  naprave kartu sveta  i na kontinentima su ucrtavali planine i reke, a nakon što su predavači objasnili glavne karakteristike zaštićenih delova prirode, njihovu klasifikaciju i načine zaštite, učesnici su na karti obeležavali Nacionalne parkove.

 

1. Biogeografija i biodiverzitet – objašnjeni su pojmovi biogeografija i biodiverzitet, ugrožene vrste i hot spotovi, staništa ugroženih vrsta i rasprostranjenost. Učesnici su na napravljenoj geografskoj mapi sveta obelažavali staništa navedenih ugroženih biljnih i životinjskih vrsta.

 

      6. Dobro drvo – zadatak učesnima je bio da svako na oarčetu papira u obliku lista napiše originalnu ekološku poruku,a potom su imali i  zadatak da naprave ekološko drvo na koje su potom okačili svoje ekološke poruke.

2. Kreativna 

U kreativnoj ra dionici koju je vodio Lazar Čovs ,  učestvovalo je 15 polaznika kampa,
koji su se odlučili za kreativan pristup tekućim ekološkim problemima su  pet dana ispoljavali na kreativnoj radionici.

- Drugi dan učesnici su se upoznavali kroz igru. svaka osoba u krugu je uzela onoliko listića toalet papira, koliko joj je potrebano za sedam dana kampa i za svaki uzeti listić su morali da kažu po jednu rečenicu o sebi. Nakon toga su pošli u šetnju okolinom i uočavali dela najvećeg umetnika od svih – prirode.

- Sledećeg dana su sakupljali suv materijal, opalo lišće, osušene biljke i plodove, mahovine i grančice, nakon čega su pravili mini mozaike, sklapajući oblike, pejzaže i životinje na koje ih podseća Fruška Gora, lepeći sakupljeni materijal na papire.

- Trećeg dana je, uz saradnju sa prof. Tanjom Gagić, održana debata o izgradnji čeličane u Novom Sadu, polaznici su bili podeljeni u grupe, od kojih je svaka sadržala po jednog investitora, ekologa, političara, lokalnog biznismena i po jednog lokalnog meštanina. Sve grupe su uspele da izdejstvuju zajednički koncenzus i uz saradnju advokata tima oformile ugovore, koje je stručni evalucioni tim proglasio najboljim privredno-ekološkim projektom godine.

- prof. geografije Tanja Gagić je održala radionicu “Upoznajmo Frušku Goru”, koja je za cilj imala da se polaznici kroz ucrtavanje i upisivanje znamenitosti Fruške Gore upoznaju sa njima.

- Poslednjeg dana našeg druženja je svako otišao u njemu najlepši deo imanja i odabrao neku posebnu biljku koja mu se najviše dopala. Nakon što su na šarenim kartonima ispisali svoja imena, datume, simbole, ili neke njima drage poruke i na poleđinu zalepili svoju biljčicu, plastificirali su svoje kartice za uspomenu na druženje na Testeri 2008.

 

3. Psihološka

Psihološku radionicu koju je vodila Tamara Gavrilović, studentkinja  biologije pohađalo je petoro dece. Bavili su se različitim problemima: školom, vršnjacima, neostvarenim željama.

1. dan - počelo sa upoznavanjem - svako je nacrtao nešto što ga karakteriše, a tumačio ga je neko drugi obraćajući pažnju i na boje koje su korišćene jer one pokazuju raspoloženje.

2. dan - kroz igru na temu: "Kako nas drugi slušaju", učesnici su mogli shvatiti važnost aktivnog slušanja tuđeg mišljenja za uspešnu komunikaciju i izbegavanje konflikta.

3.dan - igra "Svedelja" je učesnicima radionice bila najinteresantnija. Zadatak radionice je bio da deca budu mirna, opuštena i koncentrisana na priču voditeljce. Svedelja tj. nagradni, dan za ostvarenje svih želja je učesnicima pomogla da da realno sagledaju svoje želje i ukazala da te želje mogu biti ostvarljive ako se dovoljno potrude

4.dan -  „Postati sigurnija osoba“- cilj radionice je kako steći samopouzdanje i pokušati steći samoodgovornost... kako reći ne drugim ljudima i izbeći manipulaciju.

5.dan – „Papiriću, papiriću”- osnovni cilj je smanjiti diskriminaciju među ljudima različitih nacija. Uvideli su da su „ svi ljudi različiti a svi su isti“.

6.dan – „ Ogledalo”- zanimljiva radionica pomoću koje pojedinac treba da uvidi svoje dobre i loše osobine na osnovu komentara drugih.

Cilj radionica je bio da polaznicima ukaže na različitost ljudi. Pored druženja i zabave učenici su shvatili da treba da prepoznaju tuđe probleme što pomaže u sprečavanju sukoba i ostvarivanju sopstvenih želja.

1.  ISTORIJSKA - Vitezovi od Fruške gore

 

Istorijsku radionicu pod nazivom „Vitezovi od Fruške gore“ su vodili Vlada i Aleksa Crkvenjakov. Imali su sveukupno četrnaest učesnika od kojih su svi bili dečaci.

1. dan je bio posvećen međusobnom upoznavanju i pitanjima iz opšte istorije. Po rečima učesnika, taj dan im je bio najnezanimljiviji pošto je veći deo radionice bio priča o srednjem veku.

 

1.  dan su se bavili heraldikom, gde su učili osnove crtanja grbova, i kaligrafijom, umetnosti krasnopisa. Par učesnika je ostalo duže da bi prepisala još slova.

1.  dan su učili o oklopima i oružju. Gledali su slike iz kataloga i zapisivali osnovne termine i izraze. Kasnije su, oni koji su hteli, i sami mogli da probaju da naprave nešto. Ova mogućnost da i sami probaju da prave oklope je imala veliki odjek među učesnicima što se videlo po tome da su i druga deca koja nisu u toj radionici i sama pravila nešto.

 

1.  dan se pripremala predstava koju su trebali da izvedu sutradan. Uvežbavali su nekoliko stripova „Hogara Strašnog“.

 

1.  dan je bila sportska radionica. Bavili su se atletikom i igrali ragbi. Nekoliko učesnika se tada sklonilo zbog zdravstvenih problema ali se isto tako pojavilo nekoliko iz drugih radionica.

1.  dan su učili o zamkovima i utvrđenjima, crtali i raspoređivali trupe po crtežima.

 

Polaznici su bili podeljeni u tri grupe: Grab, Lipa, Jova i Hrast u cilju bolje organizacije i lakšeg rada na terenu. Vođe grupa su bili: Lazar Čovs – Grab, Jelena Prelević – Lipa, Novica Nenadović – Hrast, Tamara Gavrilović – Jova.

Svake večeri na platou su vođe grupa su sa svojim grupama pripremale predstave predstave koje su sadržale kratke skečeve, imitacije, recitacije i mini-koncerte, a nakon dobro uvežbanog programa na platou ispred paviljona svaka grupa je pred svima izvela svoj program.

Sportski tereni i lepo vreme omogućili su održavanje i turnira u odbojci . Svi prostor oko odmarališta  iskorišćeni su za igranje badmintona, odbojke i košarke. Jedne večeri je održano i takmičenje u štafetnim igrama. Igre su osmislili i organizovali polaznici kampa i njihove vođe grupa.