Dobrodošli

GORANSKI EKO-KAMP

Testera na Fruškoj gori
od 20. do 27. avgusta 2007.

9. GORANSKI EKO-KAMP

U periodu od 20. do 27. avgusta 2007. godine organizovan je deveti po redu Goranski eko-kamp, u školi u prirodi Testera na Fruškoj gori. Na kampu su ucestvovali polaznici iz 29 osnovnih škola sa teritorije grada Novog Sada, a pridružili su im se i ucenici osnovne škole iz Sremskih Karlovaca. Na kampu je boravilo ukupno 76 polaznika.
Kamp je realizovan uz finansijsku podršku Grada Novog Sada, Uprave za zaštitu životne sredine i Uprave za obrazovanje.

Saradnici-predavaci su bili strucnjaci iz pojedinih oblasti iz Nacionalnog parka ''Fruška gora'', Departmana za biologiju i ekologiju, Pedagoškog zavoda Vojvodine, Društva za zaštitu i proucavanje ptica Vojvodine, Istraživacke stanice Petnica i Planinarsko-smucarskog društva "Železnicar". Potrebno je naglasiti da je ove godine gostovalo 8 predavaca, dok je devet predavaca i saradnika svakodnevno boravilo u kampu sa decom.
Kamp je okupio ucesnike koji su želeli da se upoznaju sa prirodom i njenim lepotama, osnovnim pojmovima iz oblasti ekologije, biologije, geografije, zaštite životne sredine i preživljavanja u prirodi. Sve ovo je omoguceno kroz aktivno ucenje otkrivanjem, prepoznavanjem i zakljucivanjem na osnovu prakticnog rada na terenu.
Pored toga organizovane su svakodnevno i kreativne radionice: ekološka, aranžiranje cveca, likovna, geografska i psihološka, kroz koje su polaznici mnogo opuštenije izražavali svoje ideje iz razlicitih oblasti a najviše iz obalsti ekologije i zaštite životne sredine.
U slobodno vreme su organizovani: škola plesa, odbojkaški turnir, štafetne igre, predstave i zabave.

Decije odmaralište TESTERA

Decije odmaralište „Testera“ nalazi se na 25 km od Novog Sada u Nacionalnom parku Fruška gora nadmorskoj visini od 250 m u blizini sela Cerevic, kao i prelepog jezera.
Odmaralište je namenski gradeno za boravak dece, tako da zadovoljava sve standarde smeštaja, ishrane, obrazovanja i vaspitanje i medicinske nege.
Odmaralište se sastoji od tri smeštajna paviljona, trpezarije, kuhinje, ucionice, zajednickih prostorija i ambulante, opremljen je audio i video uredajima, školskim inventarom i opremom za kvalitetno izvodenje nastave u prirodi.
U okviru objekta nalaze se dva mala bazena, peskarijum, decije igralište sa klackalicama, ljuljaškama, toboganima i drugim sadržajima.
Objekat je krajem 2005, kompletno rekonstruisan i renoviran, kapaciteta 156 ležaja u višekrevetnim sobama sa etažnim TWC.

Nacionalni park FRUŠKA GORA

Fruška gora je niska planina na jugu Panonske nizije. Stara je oko 300 miliona godina i zbog velike starosti javljaju se stene razlicite starosti, sastava i postanka. Najviši vrh je Crveni cot (539 mnv). Pruža se u pravcu istok-zapad sa dužinom od oko 80 km, a širinom oko 15 km.
Najveci deo Nacionalnog parka je prekriven šumom, a zanimljivo je da je svako drugo drvo lipa. Upravo na ovom prostoru nalazi se najveci kompleks lipovih šuma u Evropi, što predstavlja još jedan od znacaja Fruške gore. Pored lipe (Tilia sp.), dominante vrste i kitnjak (Quercus petraea), bukva (Fagus moesiaca) i grab (Carpinus betulus).
Flora Fruške gore je veoma raznovrsna i broji oko 1500 vrsta. Medu ugroženim biljnim vrstama istice se cak 30 vrsta orhideja (iz familije Orhidaceae), lovorasti jeremicak (Daphne laureola) i stepska višnja (Prunus fructicosa).
Fauna Fruške gore je posebno bogata ornitofaunom, zabeleženo je oko 200 vrsta ptica na teritoriji Nacionalnog parka. Najugroženije su ptice grabljivice orao krstaš (Aqiila hepiaca) i patuljasti orao (Hieraaetus pennatus). Ugroženi sisari su divlja macka (Felis silvestris), kuna belica (Martes foina) i 16 vrsta slepih miševa (Chiroptera).
Na Fruškoj gori se može naci i oko 300 vrsta gljiva. Medu jestivima se izdvajaju suncanica (Macrolepiota procera), vrganj (Boletus edulis) i blagva (Amanita caesarea), a otvrovne: zelena pupavka (Amanita phalloides) i panterovka (Amanita pantherina).
Dokaz burne prošlosti Fruške gore su mnogobrojni fosilni ostaci biljaka i životinja koji se intenzivno proucavaju.

Pripreme za GORANSKI EKO-KAMP

Pre odlaska na Frušku goru održana su tri susreta sa decom u cilju upoznavanja sa programom kampa, organizatorima i predavacima.

1. SASTANAK - prvi susret je održan u cetvrtak 14. juna 2007. godine u 19.00 casova u amfiteatru Zavoda za zaštitu prirodu Srbije ("Prirodnjacki muzej") u Novom Sadu, ul. Radnicka 20a. Sastanku su osim polaznika prisustvovali i njihovi roditelji. Nakon predstavljanja organizatora i predavaca i elektronske prezentacije programa kampa, deca i roditelji imali su priliku da postave sva pitanja u vezi sa što boljom pripremom za boravak na kampu.

2. SASTANAK - Obeležavanje 29. juna - Dana Dunava odlaskom na izlet u Sremske Karlovce sa ovogodišnjim ucesnicama "Goranskog eko-kampa" na Testeri. Tokom celodnevnog izleta ucesnici programa su upoznali najvažnije prirodne i kulturne vrednosti Sr. Karlovaca - reku Dunav, deo Koviljsko-petrovaradinskog rita, Dvorsku Baštu, izletište Stražilovo na Fruškoj gori, kulturne spomenike i tradiciju ovog grada.

U 8.00 je 49 ucesnika krenulo na izlet autobusom sa platoa SPC "Vojvodina". Naše prvo odredište bio je lokalitet kod crkve Marije Snežne u Petrovaradinu. Obišli smo deo Koviljsko-petrovaradinskog rita i upoznali osnovne karakteristike barsko-mocvarnog ekosistema uz predavace dr Biljanu Panjkovic - rukovodilac Zavoda za zaštitu prirode Srbije u Novom Sadu i dipl. biologa Aleksandru Vujasinovic iz JP "Vojvodinašume". Organizovana je i kratka poseta crkvi Marije Snežne uz upoznavanje važnih istorijskih dogadaja vezanih za ovaj objekat. Oko 11.00 casova grupa je nastavila svoj put do Stražilova. Uz upoznavanje najvažnijih odlika Nacionalnog parka "Fruška gora" popeli smo se do spomenika Branku Radicevicu gde smo se kroz igrice i radionice medusobno upoznali.

U 13.00 u Dvorskoj bašti nas je docekala pejz.arh. Jasna Atanackovic i uz kratak obilazak ovog parka predstavila hortikulturno i pejzažno bogatstvo ove nekada važne zbirke retkih biljnih vrsta sa svih kontinenata. Na renoviranom igralištu je nakon igre poslužena je užina i osveženje, nakon cega smo se zaputili do centra Sremskih Karlovaca. Turisticki vodic Nikola Blagojevic je sa decom obišao i predstavio istoriju Karlovacke gimnazije, Cesme cetiri lava, Saborne crkve, Patrijaršijskog dvora, Bogoslovije, Karlovackog mira i Magistrata.

Nakon obilaska najvažnijih kulturnih znamenitosti Karlovaca, ucesnici su posetili
6. Festival kuglofa na trgu u centru Sr. Karlovaca na kome su se predstavili i brojni izlagaci starih i umetnickih zanata. Na izložbi se predstavio i Pokret gorana i volonterski centar Vojvodine idejnim rešenjem buduceg Ekološkog centra u Sr. Karlovcima.

Na oduševljenje dece, povratak u Novi Sad organizovan je vozom iz Sremskih Karlovaca i time je završena ova avantura koja ce, nadamo se, biti dobar uvod u Goranski eko-kamp koji nas ocekuje od 20. do 27. avgusta 2007. godine na Fruškoj gori.

3. SASTANAK - u Dunavskom parku u Novom Sadu - na poslednjem sastanku pred polazak na kamp, deca su upoznala sve biljne vrste Dunavskog parka na osnovu knjige Zorana Novakovica "Vodic kroz Dunavski park". U tome su im pomogli realizatori kampa na Testeri: Tanja Gagic, Slobodan Popov, Jelena Prelevic i Dušica Milenkovic. Šetnja kroz park je završena malim kvizom, a najuspešniji su nagradeni istom knjigom.

PROGRAM EDUKATIVNIH I KREATIVNIH RADIONICA

Edukativne radionice

Program edukativnih radionica je realizovan svaki dan u prepodnevnim casovima. Polaznici su ucestvovali u programu upoznavanja ekologije, biologije, geografije, zaštite životne sredine i preživljavanja u prirodi kroz aktivnu nastavu i razgovor sa predavacima.

datum	tema	predavač
20. avgust	Zašto je Fruška gora Nacionalni park?	Dejan Stojanovic JP "Nacionalni park Fruška gora"
	Obilazak terena, determinacija i sakupljanje biljaka	mr Goran Anackov PMF-Departman za biologiju i ekologiju
21. avgust	Analiza ekosistema lišcarske listopadne šume - terensko istraživanje - popunjavanje radne sveske	mr Predrag Karapandžic dipl.ekolog Novica Nenadovic Pokret gorana Novog Sada
22. avgust	Analiza ekosistema livade - terensko istraživanje i popunjavanje radne sveske	mr Predrag Karapandžic dipl.ekolog Novica Nenadovic Pokret gorana Novog Sada
23. avgust	O Nac. parku "Fruška gora" - prirodne vrednosti - zaštita prirode	mr Dragiša Savic JP „Nacionalni park Fruška gora“
24. avgust	Preživljavanje u prirodi Snalaženje u prirodi, orijentacija, loženje vatre i priprema hrane u prirodi, ...	dr Rodoljub Tanasic autor knjige „Opstanak“
25. avgust	Ptice Fruške gore Posmatranje ptica, prepoznavanje ptica na osnovu pesme, šta je birdwatching, kako se vodi ornitološki dnevnik	Dimitrije Radišic Društvo za zaštitu i proucavanje ptica Vojvodine
	Životinjski svet Fruške gore Sitni sisari	Draško Grujic saradnik u Istraživackoj stanici Petnica
26. avgust	Koji su goruci problemi mladih?	pedagog Violeta Petkovic
	Uticaj boravka u prirodi na zdravlje mladih	dr Aleksandar Kopitovic, specijalista neurolog

Edukativne radionice su se održavale u prirodi, uz šetnju kroz okolne šume i livade ili na prigodnim mestima u hladovini drveca koje okružuje odmaralište.

Realizacija projekta Povratak prirodi

Radionice su održane u od ponedeljka 20. septembra do cetvrtka 23. septembra 2007. godine, od cega je jedan dan bio posvecen obilasku terena i determinaciji pojedinih vrsta,a dva dana, 21. i 22. septembar provedeni na terenu, jedan u šumi i jedan na obližnjoj livadi.

Sama radionica je zamišljena kao celokupno sagledavanje znanja iz Biologije tj. njene grane Ekologije.

Radionice su bile izvodene uz pomoc strucnih osoba iz oblasti botanike i zoologije koji su i deo Strucnog tima edukatora Pokreta gorana – mr Predrag Karapandžic, mr Goran Ananckov, PMF-Departman za biologiju i ekologiju, prof. Mirjana Đordevic, Poljoprivredna škola Futog, Novica Nenadovic, apsolvent na ekologiji.

Deca su bila rasporedena u dve vece grupe: jednu su cinili Hrast i Grab, a drugu Jova i Lipa.

Sam cilj je bio da se prenese deci znanje i veština snalaženja u prirodi i prepoznavanje razlicitih vrsta biljaka i životinja tipicnih za dato stanišet. kao i upoznavanje sa ugroženim i retkim predstavnicima vrste koji se nalaze na crvenoj listi.
Deca su sakupljala pojedine plodove i delove biljaka za herbar kao i za radionicu aranžiranje cveca.

Rad je realiozovan uz pomoc radne sveske koja je vodilja pomocu koje su deca u prirodi na samom terenu rešavala i tražila odgovore postavljene u radnoj svesci.

Po programu su predvideni ekosistemi listopadnih lišcarskih šuma kao i livadski ekosistemi, a deca obilaskom tih ekosistema dobijala odgovore.

Po završetku kursa deca su poslednjeg dana u cetvrtak 23. septembra popunjavala test („Proveru znanja“) koje su stekli na kursu povratak prirodi.

U planu je poseta Koviljsko – Petrovaradinskom ritu gde ce se obraditi barski ekosistemi i tako ce deca steci celokupnu sliku razlicitih ekosistema. (listopadnih lišcarskih šuma, livadskih i barskog ekosistema).

O Nacionalnom parku "Fruška gora"

Kao i prethodnih godina mr Dragiša Savic je polaznike upoznao sa Fruškom gorom, šetnjom kroz njene šume i livade. Pre svega culi su kako je i zašto Fruška gora postala nacionalni park, koje su njene karakteristike i principe i program zaštite.
Mnoge biljne i životinjske vrste žive samo na ovim prostorima i zbog toga su zašticene, kao prirodno bogatstvo ove niske planine.

Preživljavanje u prirodi

Autor knjige ’’Opstanak’’ i jedan od prvih autora ’’Goranskog eko-kampa’’ dr Rodoljub Tanasic, prenosio je tokom celog dana provedenog sa decom na Testeri svoje znanje o preživljavanju i kretanju u prirodi. Od svih sakupljenih listova, cvetova i plodova biljaka napravljen je caj koji su degustirali svi ucesnici kampa, kao i novinari koji su tog dana posetili naš kamp. Vecera je napravljena u prirodi na vatri koju su polaznici ovom prilikom naucili da založe uz sve mere opreza od širenja požara.

Cas Bontona

Pred rucak smo imali priliku da uz Rodoljuba Tanasica prisustvujemo Casu Bontona u vezi sa ponašanjem u restoranu i pravilnim postavljanjem stola za rucavanje.

Ptice Fruške gore

Dimitrije Radišic je kroz pricu pokušao da približi polaznicima kampa znacaj ptica na Fruškoj gori i zašto je potrebno posvetiti im posebnu pažnju. Na Fruškoj gori je zabeleženo oko 200 vrsta ptica. Mnoge od njih su ugrožene ili im je ugroženo stanište. Medutim, neke su i veoma zanimljive i prate ih razne legende i price.

Upoznavanje sa pticama je bilo upotpunjeno prepoznavanjem pesama pojedinih vrsta i posmatranjem dvogledom. Osim posmatranja i prepoznavanja naucili su i kako se ptice hvataju da bi se nakon toga prstenovale i koje tehnike postoje i zatim kako se vodi ornitološki dnevnik.

Sitni sisari

Draško Grujic, student Poljoprivrednog fakulteta i saradnik u Petnici objasnio je deci znacaj kicmenjaka u današnjem svetu. Kroz prezentaciju i šetnju u prirodi, prikazana je evolucija i opšte karakteristike sisara. Najviše pažnje zadržano je na sitnim sisarima. Upoznavanje je bilo zasnovano na razlicitim kljucevima za determinaciju. Deca su naucila da su sitni sisari veoma važni u ishrani velikih sisara i za regulaciju brojnosti insekata. Jedna od najugroženijih vrsta sitnih sisara je tekunica koja je znacajan izvor ishrane za orla krstaša.

Koji su goruci problemi mladih?

Poslednjeg dana kampa, u gostima je bila Violeta Petkovic, pedagog i dugogodišnji saradnik Pokreta gorana. Ona je sa decom kroz radionicarski rad pokrenula temu "Goruci problrmi mladih", trudeci se da decu navede da slobodno ispolje sve što ih pritiska, što u njihovim godinama predstavlja najvecu prepreku u ucenju, druženju sa prijateljima i životu u porodici. Ucesnici radionice su pokazali izuzetno širok spektar problema - školskih, porodicnih, zdravstvenih i problema koji su nastali na samom kampu. Kroz pokušaj da se razdvoje trajni od prolaznih problema, deca su uvidela da nešto što smatraju velikom preprekom može proce vrlo brzo, da ono što je za njih jako bolno nije i za druge i da je problem samo u uglu posmatranja. Na kraju radionice, ucesnici su upisivali svoje utiske na "skalu ?adovoljstva" - ova radionica kao i ceo kamp, oceninjeni su vrlo visokim ocenama.

Uticaj boravka u prirodi na zdravlje mladih

Dr Aleksandar Kopitovic, specijalista neurolog je kroz crtež mozga na slikovit nacin objasnio deci osnovne funkcije mozga, uticaj volje na našu svest, šta se dešava u našem telu kada u moždanu masu stigne odredeni impuls spolja ili iznitra, koji se procesi pokrecu i kakva reakcija proizilazi nakon toga, kako se luce hormoni srece i kakav je uticaj svežeg vazduha bogatog kiseonikom na naše raspoloženje. Svojim izuzetno korisnim predavanjem, polaznici kampa su dobili odgovor na pitanje: Zašto je važan svaki boravak u prirodi i koliko rekreacija na svežem vazduhu povoljno utice na razvoj mladih.

Kreativne radionice

Kreativne radionice su upotpunjavale poslepodnevne casove.

Na kampu su postojale cetiri radionice: ekološka, aranžiranje cveca, geografska, likovna i psihološka. Svi polaznici kampa su se prvi dan opredelili za jednu od radionica ciji program su pratili do kraja. Ove radionice su omogucile polaznicima da iz drugog aspekta posmatraju i upoznaju prirodu i njene lepote.

1. Ekološka radionica

U ekološkoj radionici ucestvovalo je 19 ucenika
goranskog eko-kampa, a radionicu je vodio Slobodan
Popov - apsolvent FTN-Zaštita životne sredine .

Cilj ekoloških radionica, kroz nastavu, igru, debate i razgovor, je bio upoznavanje ucenika sa problemima životne sredine, njihovo prepoznavanje, shvatanje i rešavanje, kao i razgranicavanje osnovnih pojmova u ekologiji i žaštiti životne sredine.

- Prva radionica je bila uvertira za predstojucu terensku nastavu, gde su ucesnici sa gostom prof. Goranom Anackovim sakupljali biljke nadene na terenu i stekli odredeno znanje koje su prezentovali narednih dana ostalim ucesnicima kampa za vreme terenske nastave.

- Teme ekološke radionice:

1. Otpad - šta je otpad, kako nastaje, nacini odlaganja otpada, kako odvajamo otpad, sistemi za iskorišcavanje otpadnih materija, principi upravljanja otpada, o Bazelskoj konvenciji. Ucesnici su imali zadatak da dizajniraju kantu za otpatke (papir), koju su postavili unutar paviljona.
2. Reciklaža - šta je reciklaža, zašto i kako recikliramo, prednosti reciklaže, zašto se recikliraju papir, staklo, plastika i metal, šta je to kompostiranje. Akcenat je stavljen na reciklažu aluminijumskih i celicnih limenki. Ucesnici su uporedivali razlike izmedu Al i Fe limenki i dobijene rezultate unosili u radne listove.
3. Alternativni izvori energije – radionica je održana na izložbi greepeace-a - na primerima, slikama i ilustracijama ucesnici su upoznati sa energijom uopšte, kruženjem ugljenika u prirodi, globalnim zagrevanjem, solarnim izvorima energije, vetrom kao izvor energije, snagom vode, gorivim celijama, biomasa kao izvor energije…
4. Zaštita vode, vazduha i zemlje – šta su voda, vazduh i zemlja, kruženje vode u prirodi, kako se zagaduju, nacini sprecavanja zagadenja. Ucesnici su bili podeljeni u tri grupe (voda, vazduh i zemlja) i imali zadatak da prezentuju svo svoje dosadašnje znanje o prethodnim pitanjima ostalim grupama, i gde se kroz buranu diskusiju ukazivalo na greške, rešenja itd.
5. Buka, vibracije - upoznavanje sa pojmovima frekfencija, zvuk, buka i vibracija, kako štetno uticu na ljudsko zdravlje i nacini zaštite od buke i vibracije
- Poslednja ekološka radionica, pod nazivom “od ideje do akcije” je za temu imala obeležavanje 22. septembra, dan bez automobila. Ucesnici su bili podeljeni u cetiri grupe i svaka grupa je imala zadatak da na osnovu dosadašnjeg znanja i dobijenih podataka organizuje akciju kojom bi obeležili dan bez automobila, na koji nacin bi motivisali gradane i kako bi tom svojom akcijom pomogli u ocuvanju životne sredine…

2. Aranžiranje cveca

Aranžiranje cveca je jedna od radionica koja svake godine privuce veliki broj polaznika. Radionicu aranžiranja cveca vodila je Mirjana Đordevic - rof. u Poljoprivrednoj školi.

Svakodnevno je 24 polaznika imalo drugacije teme:

1. Lekovito bilje
Odlazak na livadu, branje lekovitog bilja sa determinacijom. Nakon dolaska u naselje polaznici su pripremali lekovito bilje za sušenje i razgovarali o vrstama cajeva (kako se priprema i gde se cuva).

2. Izrada slika od suvog cveca
- od suvog cveca i herbarskog materijala pravljene su slike koje su polaznici mogli da ponesu kuci

3. Pravljenje ekoloških flašica
- Upoznavanje sa semenima ratarsko - povrtarskih biljaka i pravljenje ekoloških flašica

4. Zdrava ishrana
- Uz pricu o zdravoj ishrani i kroz upoznavanje sa povrtarskim biljkama pravljene su razlicite salate koje su bile svima servirane za veceru.

3. Geografska radionica

U geografskoj radionici ucestvovalo je 14 polaznika Goranskog eko kampa.

1. dan 20.08. radionica ’’Naša Fruška u vremenu prošlom’’

Cilj radionice je bio da se ucesnici upoznaju sa postankom i geološkim sastavom Fruške gore.
Nakon kratkog predavanja o geološkoj prošlosti zemljine kore, ucesnici su razvrstavali stene po grupama, upoznajuci se sa njima uz pomoc pripremljenih slika i kratkog teksta o svakoj od njih. Napomenuto im je da prilikom terenskih aktivnosti prikupe primerke stena na koje naidu, da bi pri kraju kampa mogli izraditi zbirku stena.
Potom su ucesnici podeljeni u grupe i svakoj grupi dat je zadatak da stripom predstave jednu od geoloških era u razvoju zemljine kore, a narocito da obrate pažnju na informacije koje se odnose na postanak Fruške gore.
Svaka grupa je iznela ideje o koncepciji stripa i napravila skicu.

2. dan 21.08. radionica ’’Naša Fruška u vremenu prošlom’’

Drugi dan usledila je izrada stripova. Sve grupe odlucile su se da stripove rade po segmentima na A4 formatu, a potom da sve objedine na velikom belom papiru. Tako smo dobili cetiri postera sa stripovima o Paleozoiku, Mezozoiku, Kenozoiku i današnjem dobu.
Svi ucesnici su imali svoj deo posla i medusobna saradnja je bila na zavidnom nivou.

3. dan 22.08. radionica ’’A kraj mene potocic žubori’’

Cilj radionice je bio da se ucesnici upoznaju sa hidrološkim karakteristikama Fruške gore.
Nakon kratkog predavanja o fruškogorskim jezerima i potocima, ucesnici su podeljeni u grupe i svaka grupa je imala zadatak da napiše i iskomponuje kratku pesmicu o odredenom hidrološkom objektu.
Sve grupe su uspešno obavile zadatak, te smo dobili pesmicu o Ledinackom jezeru, o fruškogorskim jezerima, o potoku Potoranj i o fruškogorskim potocima. Jedna grupa je i otpevala svoju pesmicu, a ostale su samo recitovale.

4. dan 23.08. radionica ’’Kuda idemo danas’’

Cilj radionice bio je da se ucesnici upoznaju sa kulturno – istorijskim spomenicima i turistickim potencijalima Fruške gore.
Ucesnici su podeljeni u cetiri grupe i svaka grupa je dobila plan izleta koji treba da osmisli i uputstva za izradu turisticke ponude.
Koristeci podatke sa Interneta, knjigu o Fruškoj gori i geografsku kartu Fruške gore, ucesnici su uspešno obavili zadatak i dobili smo cetiri razlicite turisticke ponude otkucane na racunaru.

5. dan 24.08. Ekološka debata

Cilj ekološke debate bio je da ucesnici osete odgovornost prilikom donošenja važnih odluka i nauce da se dogovore.
Na pocetku im je prezentovana izmišljena prica o izgradnji celicane u najcistijem delu Novog Sada. Potom su podeljeni u cetiri strucna tima sa odgovarajucim ulogama i argumentima koje treba da zastupaju. Nakon kratke konsultacije ponovo su podeljeni u tri ekspertske grupe, tako da u svakoj grupi bude po jedan predstavnik iz svakog strucnog tima. Tako su se u ekspertskim grupama našli po jedan gradanin Novog Sada, lokalni politicar, lokalni biznismen i ekolog. Zadatak je bio da usaglase mišljenja i donesu jedinstveni stav po pitanju izgradnje celicane.
U burnoj diskusiji su ucestvovali svi, istakli su se dominantniji ucesnici, ali je na kraju postignu cilj radionice.

6. dan 25.08. Izrada zbirke stena, izložba radova, pripreme za kviz znanja i evaluacija

Ucesnici su na terenskim aktivnostima prikupili primerke stena pa smo ih taj dan prepoznavali i razvrstavali na osnovu slika i njihovih osobina. Napravljena je mala zbirka fruškogorskih stena.
U ucionici su izloženi radovi sa prethodnih radionica (stripovi, pesmice i turisticke ponude).
Obavljene su pripreme za sutrašnji kviz o Fruškoj gori, tako što su odredene takmicarske ekipe i voditelj.
Uradena je evaluacija i objavljeni su rezultati.
Rezultati : najbolje ocene dobila je Ekološka debata 4,82. Radionice ’’Naša Fruška u vremenu prošlom’’ i ’’Kuda idemo danas’’ ocenjene su podjednako ocenom 4,24. A ucesnici su najmanjom ocenom ocenili radionicu ’’A kraj mene potocic žubori’’ 4,15. Ucesnici su ocenjivali sadržaj radionice, svoj rad, rad voditeljke, usvojena znanja i veštine i opšti utisak.

7. dan 26.08. Kviz o Fruškoj gori

Kviz se sastojao od cetiri igre, u kojima su ucestvovale cetiri ekipe. Ucesnici su odgovarali na pitanja o Fruškoj gori uz pomoc ponudenih odgovora, zatim su pokušavali da slože pojam vezan za Frušku goru od ispreturanih slova, pogadali skriveni pojam uz pomoc asocijacija i odgovarali na pitanja iz oblasti geologije, hidrologije, istorije i kulture.
Kviz je uspešno realizovan. Na taj nacin je obnovljeno znanje, koje su ucesnici stekli tokom rada na radionicama, a ujedno su ostali ucesnici kampa, ucestvujuci kao publika, saznali odredene informacije o Fruškoj gori.

voditeljka radionice prof. geografije Tanja Gagic

4. Kreativna

U kreativnoj radionici koju je vodila Tijana Budošan - apsolvent arhitekture, ucestvovalo je 14 polaznika kampa.
Dve radionice su bile posvecene pravljenju ekološkog grada. Kroz razgovor o tome šta bi sve jedan grad trebalo da sadrži da bi bio poštovao ekološke principe, deca su u grupama pravila svoje makete grada. Za zelene površine i puteve koristili su biljni materijal (mahovinu i koru drveca) koji su pronašli u okolini, zgrade su pravili od kartona i drugih ekoloških materijala. Jedna radionica je bila posvecena

- Pravljene su i kucice za ptice. Kao i prethodnih godina, ovo je izazvalo veliko interesovanje kako kod decaka tako i kod devojcica. Napravljeno je deset kucica za vrapce i senice. Prilikom susreta u septembru ove kucice ce biti postavljene na odredene lokalitete

5. Psihološka

Psihološku radionicu koju je vodila Tamara Gavrilovic, studentkinja biologije pohadalo je petoro dece. Bavili su se razlicitim problemima: školom, vršnjacima, neostvarenim željama.

1. dan - pocelo sa upoznavanjem - svako je nacrtao nešto što ga karakteriše, a tumacio ga je neko drugi obracajuci pažnju i na boje koje su korišcene jer one pokazuju raspoloženje.

2. dan - kroz igru na temu: "Kako nas drugi slušaju", ucesnici su mogli shvatiti važnost aktivnog slušanja tudeg mišljenja za uspešnu komunikaciju i izbegavanje konflikta.

3. dan - debata o školi, vršnjacima, ljubavi i televiziji. Vecina dece je nezadovoljna nastavnicima u školi, obimnim gradivom, neadekvatnim izlaganjem gradiva deci

4. dan - igra: "Može li se sukob spreciti". Zadatak je bio da se dovrši prica i razmisli o posledicama koje sukob donosi. Cilj radionice ukazjue da potrebe i mišljenja koja se potiskuju mogu dovesti do medusobnog nerazumevanja i sukoba.

5. dan - stvaranje price - svako je imao zadatak da napiše romanticnu, komicnu ili tragicnu. Deca su pokazala svoju bujnu maštu kroz vrlo originalne price koje su sastavili.

6. dan - igra "Svedelja" je ucesnicima radionice bila najinteresantnija. Zadatak radionice je bio da deca budu mirna, opuštena i koncentrisana na pricu voditeljice. Svedelja tj. nagradni, dan za ostvarenje svih želja je ucesnicima pomogla da da realno sagledaju svoje želje i ukazala da te želje mogu biti ostvarljive ako se dovoljno potrude

Cilj radionica je bio da polaznicima ukaže na razlicitost ljudi. Pored druženja i zabave ucenici su shvatili da treba da prepoznaju tude probleme što pomaže u sprecavanju sukoba i ostvarivanju sopstvenih želja.

Polaznici su bili podeljeni u tri grupe: Grab, Lipa, Jova i Hrast u cilju bolje organizacije i lakšeg rada na terenu. Vode grupa su bili: Tijana Budošan i Dušica Milenkovic - Grab, Slobodan Popov - Lipa, Tanja Gagic - Jova i Tamara Gavrilovic - Hrast.

Svake veceri na platou su vode grupa su sa svojim grupama pripremale predstave predstave koje su sadržale kratke skeceve, imitacije, recitacije i mini-koncerte, a nakon dobro uvežbanog programa na platou ispred paviljona svaka grupa je pred svima izvela svoj program.

Sportski tereni i lepo vreme omogucili su održavanje i turnira u odbojci sa clanicama Ženskog odbojkaškog kluba. Svi prostor oko odmarališta iskorišceni su za igranje badmintona, odbojke i košarke. Jedne veceri je održano i takmicenje u štafetnim igrama. Igre su osmislili i organizovali polaznici kampa i njihove vode grupa.