LETENKA

Omladinsko naselje Letenka se nalazi na prostoru nacionalnog parka Fruška gora, na 456 mnv. Udaljena je 35 km od Novog Sada, a 4 km od Crvenog cota.

Svojim uredenjem predstavlja mesto koje je pogodno za realizaciju programa letnjih škola prirode. U okviru naselja nalazi se više ucionica na otvorenom prostoru, ali i zatvorene ucionice koje se koriste u slucaju nepogodnog vremena.

Brojni sportski tereni, za košarku, odbojku, mali fudbal, letnja pozornica, amfiteatar na otvorenom predstavljaju neke od pogodnosti ovog naselja.

Letenka predstavlja idealno mesto za boravak u prirodi, jer istovremeno pruža mogucnost edukacije i rekreacije, kao i mogucnosti bavljenjem planinarenjem i uživanjem u prirodnim lepotama nacionalnog parka Fruška gora, jer je okružena livadam i šumama.

U okviru naselja postoji pet paviljona. U svakom se nalazi po 7 višekrevetnih soba. Na raspolaganju su restoran i ambulanta.

Fruška gora je niska planina na jugu Panonske nizije. Stara je oko 300 miliona godina i zbog velike starosti javljaju se stene razlicite starosti, sastava i postanka. Najviši vrh je Crveni cot (539 mnv). Pruža se u pravcu istok-zapad sa dužinom od oko 80 km, a širinom oko 15 km.
Najveci deo Nacionalnog parka je prekriven šumom, a zanimljivo je da je svako drugo drvo lipa. Upravo na ovom prostoru nalazi se najveci kompleks lipovih šuma u Evropi, što predstavlja još jedan od znacaja Fruške gore. Pored lipe (Tilia sp.), dominante vrste i kitnjak (Quercus petraea), bukva (Fagus moesiaca) i grab (Carpinus betulus).

Flora Fruške gore je veoma raznovrsna i broji oko 1500 vrsta. Medu ugroženim biljnim vrstama istice se cak 30 vrsta orhideja (iz familije Orchidaceae), lovorasti jeremicak (Daphne laureola) i stepska višnja (Prunus fruticosa).
Fauna Fruške gore je posebno bogata ornitofaunom, zabeleženo je oko 200 vrsta ptica na teritoriji Nacionalnog parka. Najugroženije su ptice grabljivice orao krstaš (Aquila heliaca) i patuljasti orao (Hieraaetus pennatus). Ugroženi sisari su divlja macka (Felis silvestris), kuna belica (Martes foina) i 16 vrsta slepih miševa (Chiroptera).
Na Fruškoj gori se može naci i oko 300 vrsta gljiva. Medu jestivima se izdvajaju suncanica (Macrolepiota procera), vrganj (Boletus edulis) i blagva (Amanita caesarea), a otvrovne: zelena pupavka (Amanita phalloides) i panterovka (Amanita pantherina).
Dokaz burne prošlosti Fruške gore su mnogobrojni fosilni ostaci biljaka i životinja koji se intenzivno proucavaju.

Pre odlaska na Frušku goru održana su dva susreta sa decom u cilju upoznavanja sa programom kampa, organizatorima i predavacima.

1. Sportski i poslovni centar ''Vojvodina'' - Novi Sad - 22.06.2006.

Prvi susret sa decom i njihovim roditeljima održan je na SPENS-u. Cilj ovog roditeljskog sastanka je bio upoznavanje roditelja i dece sa programom kampa, organizatorima i predavacima. Takode su imali priliku da se upoznaju sa prošlogodišnjim programom.

2. Obilazak Koviljsko-petrovaradinskog rita - Kovilj - 29.06.2006.

Dan Dunava (29. jul) se obeležava u svim podunavskim zemljama, pa i kod nas. Ove godine prigodna svecanost održana je u Kovilju i Koviljsko-petrovaradinskom ritu.

Na taj dan polaznici su se po drugi put sreli, da bi se što bolje upoznali pre samog odlaska na kamp.
U okviru pilot projekta ''Povratak prirodi'' ucesnici su obišli manastir Kovilj, upoznali se sa njegovom okolinom a zatim su obišli ''Tikvaru'' i ''Arkanj''.
Celodnevni boravak u Koviljsko-petrovaradinskom ritu upotpunjen je vožnjom camcima.

Polaznici koji ucestvuju prvi put na kampu pratili su osnovni program, koji je obuhvatao upoznavanje ekologije, biologije, geografije, zaštite životne sredine i preživaljavanje u prirodi kroz aktivnu nastavu i razgovor sa predavacima.

Radionice su održavane u prirodi, šetanjem kroz okolne šume i livade. za kvalitetnija predavanja i upoznavanje sa pojedinim vrstama i pojmovima, u slobodno vreme su prikazane i prezentacije koje su spremljene prema temama radionica.

Svako drugo drvo u nacionalnom parku je lipa. Najveci prostor zauzimaju mešovite šume, lipe, hrasta, graba, bukve. Mnoge vrste koje srecemo su unešene iz drugih zemalja i nemaju domace nazive. Izgled cvetova razlicitih biljnih familija je razlicit i specifican. Nacin oprašivanja može biti veoma zanimljiv i rezultat je duge evolucije biljaka i oprašivaca.

Ovo su samo neke od tema koje je mr Goran Anackov ispricao polaznicima.

Ptice Fruške gore

Na Fruškoj gori je zabeleženo oko 200 vrsta ptica. Mnoge od njih su ugrožene ili im je ugroženo stanište. Medutim, neke su i veoma zanimljive i prate ih razne legende i price.

Dimitrije Radišic i Novica Nenadovic su kroz pricu pokušali da približe polaznicima znacaj ptica na Fruškoj gori i zašto je potrebno posvetiti im posebnu pažnju.

Upoznavanje sa pticama je bilo upotpunjeno prepoznavanjem pesama pojedinih vrsta i posmatranjem dvogledom. Osim posmatranja i prepoznavanja naucili su i kako se ptice hvataju da bi se nakon toga prstenovale i koje tehnike postoje i zatim kako se vodi ornitološki dnevnik.

Kako, šta i zašto u prirodi?

Nasledivanje osobina, geni, hromozomi ..., na jednostavan i deci zanimljiv nacin, prof. dr Marija Kraljevic-Balalic je deci približila genetiku i zakone nasledivanja osobina u prirodi.

A šta ako se izgubimo? Da li možemo da jedemo nešto ako ostanemo bez hrane koju smo poneli? Bez cega ne smemo da krenemo u šumu? Kratka pustolovina okolinom Letenke je donela i ove price, a svoje znanje o preživaljavanju i kretanju u prirodi, preneo je polaznicima mr Rodoljub Tanasic, autor knjige ’’Opstanak’’ i jedan od prvih autora ’’Goranskog eko-kampa’’. Pored ovoga, razbio je strah od zmija, krpelja i ostalih životinja koje se mogu sresti tokom šetnje u prirodi.

Gljive

Otrovna ili jestiva? Kako ih razlikvati? O gljivama Fruške gore pricala je dr Andreja Tepavcevic. Upoznala je polaznike sa osnovnim morfološkim osobinama, izgledom i vrstam koje se mogu pronaci na Fruškoj gori. Vrste koje su pronadene tokom šetnje su determinisane pomocu kljuca za determinaciju.

Takode su saznali kako se biljke sakupljaju, cuvaju i pripremaju za jelo.

Ugrožene vrste sisara

Danas je veliki broj životinja ugrožen i njihov broj u prirodi naglo opada. Koje su to vrste ugrožene na Fruškoj gori i Vojvodini i šta najviše utice na njihovu brojnost, kako ih možemo spasiti i spreciti njihovo potpuno izumiranje ispricao je kroz slikovite primere iz enciklopedije, šetnju i prezentaciju sa ugroženim vrstama sveta dipl. Ekolog Novica Nenadovic.

Zašto je neka životinja ugrožena, na osnovu cega se odreduje ugroženost neke životinjske vrste, koje kategorije ugroženosti postoje su neka od pitanja na koje je odgovoreno. A u prilog zaštite životinja predstavljeni su i zoo-vrtovi, nacionalni parkovi, parkovi prirode, specijalni rezervati prirode, prirodna dobra (podrucja na kojim se nalaze ugrožene životinje i na kojima se jedino mogu posmatrati i izucavati).

U okviru toga svakodnevno su održavane edukativne radionice na teme zaštite životne sredine u zagadenja okoline, debate, razgovore i predavanja.

Kroz predavanja su se upoznali sa:

-zašticenim pticama Fruške gore i tehnikama i metodama zaštite
- ekološkom poljoprivredom i kompostiranjem
- zdravom hranom
- otpadnim vodama i problemom pijace vode
- zagadenjem vazduha i zemljišta

Sve ovo je realizovano tako da oni sami u buducnosti uoce problem zagadenja okoline i da edukuju vršnjake i odrasle,i da vlastitim primerom prenose svoje znanje i ostalim ljudima.

Na kampu su postojale cetiri radionice: ekološka, aranžiranje sveca, likovna i novinarska. Svi polaznici kampa su se prvi dan opredelili za jednu od radionica ciji program su pratili do kraja. Ove radionice su omogucile polaznicima da iz drugog aspekta posmatraju i upoznaju prirodu i njene lepote.

1. Ekološka radionica

Ekološka radionica je kroz praktican rad i vreme provedeno u prirodi omogucila polaznicima da se bliže upoznaju sa zaštitom životne sredine i da nauce kako da prepoznaju i reše probleme u svojoj okolini. Prema planiranom programu, koji je upotpunjen idejama polaznika svakodnevno su se upoznavali sa razlicitim temama ciste okoline i zdravog života.

- Prvi dan su se upoznavali sa pojmovima ekologije, biologije, geografije i zaštite životne sredine. Osnovni zadatak je bio da razgranice pojmove, koji su usko povezani, medutim, jasna granica koja postoji se retko u potpunosti objašnjava. Pored toga smo razgovarali o problemima zagadenjanja životne sredine i o našem ucešcu urešavanju problema. Kao najvažniji navedeni su: otpadne vode, zagadenje vode za pice, divlje deponije otpada, zagadenja vazduha i zemlje.

- Da bi nastavili temu od prethodnog dana, pravili su plakate sa porukama koje bi nam pokazale na koje sve nacine možemo da štitimo prirodu, a pre svega da porucimo i drugima kako da se ponašaju u prirodi. Svaki rad nosio je nekoliko poruka o ocuvanju prirode

- Pravljene su i kucice za ptice. Kao i prethodnih godina, ovo je izazvalo veliko interesovanje kako kod decaka tako i kod devojcica. Napravljeno je deset kucica za vrapce i senice. Prilikom susreta u septembru ove kucice ce biti postavljene na odredene lokalitete

- Ptice su najugroženije životinje na Fruškoj gori i stoga je jedan dan bio posvecen upravo njima. Najpre su prilikom završavanja kucica polaznici mogli da saznaju nešto i o ugroženim vrstama i njihovoj zaštiti. Cela prica je upotpunjena i pricom o gvalicama sova.

- Najbolje se priroda upoznaje kada ste u direktnom kontaktu sa njom – upravo ovo je predstavljalo osnovni motiv da narednih dana ekološka radionica bude premeštena u šume i livade okoline Letenke. Polaznici su bili opremljeni dvogledima, enciklopedijama i prirucnicima koje su naucili da koriste i na terenu, ali i da vode ekološki i ornitološki dnevnik. Šetanje je bilo idealno za razgovor i upoznavanje lekovitih biljaka i biljaka koje narod koristi za jelo. Takode se se narednih dana upoznali i sa vodozemcima i gmizavcima Fruške gore ali i zanimljivim vrstama Evrope i sveta, uporedivanjem njihovih osobina i adaptacija na uslove života
- Poslednji dan kampa, polaznici su sistematizovali svoje znanje kroz razgovor i utvrdivali probleme koje su i sami prethodnih dana
Ekološku radionicu vodili su: Milica Malicevic, Draško Grujic, Dimitrije Radišic i Boris Radak.

Aranžiranje cveca je jedna od radionica koja svake godine privuce veliki broj polaznika. Svakodnevno su polaznici imali drugacije teme:

- Odlazak na livadu, branje lekovitog bilja sa determinacijom. Priprema za sušenje lekovitog bilja. Razgovor o caju (kako se priprema i gde se cuva).

- Pravljenje ekoloških slicica od suvog cveca i herbarskog materijala.

- Upoznavanje sa semenima ratarsko - povrtarskih biljaka i pravljenje ekoloških flašica

- Sakupljanje šišarki i ostalog suvog materijala i pravljenje nakita od njega
( ogrlice, lancici, prstenje i narukvice ).

- Odlazak na livadu branje Ivanjdanskog cveca i priprema za Ivanjdan.

- Pravljenje vencica od Ivanjdanskog cveca uz pesmu i pricu o Ivanjdanu, verskom prazniku.

- Prica o zdravoj hrani, upoznavanje sa povrtarskim biljkama koje cemo koristiti za salate. Priprema i pravljenje salata od raznog povrca sa degustacijom.

Radionicu aranžiranja cveca vodila je Mirjana Đordevic.

Likovnu radionicu su vodile Bojana Salatic i Natalija Žunar.
Polaznici su pravili plakate svemira i mora (temperama), akvarijume sa ribicama od kolaž papira i kartona, plakate za svaku sobu (voštane boje, flomasteri...), rodendanska srca u cilju upoznavanja i zbližavanja ucesnika, životinje od gline, indijanske kape itd.

Osim toga što su polaznici razvijali kreativnost, maštu i neke likovne sposobnosti, radilo se i na tome da razviju timski duh radeci zajedno na istom zadatku.

Mladi gorani ucesnici eko-kampa održanog na Letenki, njih petnaest, opredelilo se za novinarsku radionicu koja je trajala svih sedam dana s tim što je predavac (M.M.I.T.) bila prisutna tri puta a ostalim danima radionica je funkcionisala kao redakcija koju smo formirali prilikom prve radionice.

Tokom tog prvog susreta dogovorili smo se da oni budu hronicari kampa i da je to jedan od ciljeva buduceg casopisa koji ce objediniti sva njihova zapažanja tokom sedmodnevnog boravka na Letenki. Edukativni deo radionice je bio posvecen prvo i najvažnijem u žurnalistici a to je informacija kako je prepoznati i plasirati. Govorilo se o novinarskim žanrovima i mogucnostima prezentovanja osnovne informacije, odnosno vesti. O pravilima koja se moraju poštovati u novinarstvu, zatim govorilo se i o razlici u elektronskim i pisanim medijima i naravno kako funkcioniše jedna novinska redakcija. Podelile su se uloge i zadali zadaci.

Polaznike je u neformalnom delu radionice najviše zanimalo ko su dobri novinari, koje emisije su dobre i zbog cega. Razgovorom i na osnovu stecenih prethodnih znanja argumentima, pokušali su medusobno da objasne zašto je neko dobar novinar ili po njima loš.

U druga dva susreta redigovali su se napisani tekstovi, napravljen je konkretan koncept casopisa i izglasan je naziv „Letenak“ koji ce izaci krajem jula a dobice ga svi gorani na prvom sastanku u avgustu. Kao predavac i koordinator zadovoljna sam kako su prihvatili rad u redakciji a tekstovi koje su predali su izuzetno kvalitetni i mislim da je cilj radionice postignut.
Novinarsku radionicu vodila je novinarka Marija Magdalena Idei-Trifunovic.

Polaznici su bili podeljeni u tri grupe: Javor, Lipa i Hrast. Polaznici koji prvi put ucestvuju na kampu su bili podeljeni u dve grupe: Javor i Lipa, dok su polaznici koji su na kampu vec ucestvovali bili grupa Hrast. Polaznici se dele u grupe radi bolje organizacije i lakšeg rada na terenu.

Svako vece, na letnjoj pozornici, vode grupa su sa svojim grupama pripremale predstave koje su sadržale kratke predstave, skeceve, recitacije i koncerte.

Sportski tereni i lepo vreme omogucili su održavanje i turnira u malom fudbalu, košarci. Prostor je iskorišten za igranje badmintona i postavljanje novih rekorda u sportskim disciplinama koje prate ovaj kamp.

Poslednja dva dana, ucesnici su organizovali i štafetne igre takmicarskog karaktera. Igre su smislili i organizovali polaznici i njihove vode grupa.